Sestra mi je doktorirala i priredili smo večeru za užu rodbinu da proslavimo. Na toj proslavi me dečko zaprosio i svi su skočili, čestitali nam, rodbina je bila oduševljena, čak je jedna tetka prigovorila sestri kad se ona misli udavati. Bila sam stvarno sretna dok nisam vidjela sestru….
…koja je otišla u kuhinju i rasplakala se. Na kraju ju je naša mama napala zašto se ne raduje zbog mene i kako je sebična. Osjećam se grozno. Ona je posvetila život faksu, nije izlazila, nije imala dečka, nema ništa osim togpapira, a ni to nije mogla proslaviti.
Žao mi je do neba, a ne znam kako ispraviti grešku. Dan joj ne mogu vratiti.
Primjedbe
Objavi komentar